Dugi niz godina velik broj korisnika se žali kako neki internetski preglednici, kao što je recimo Googleov Chrome, jednostavno ”troše” previše radne memorije. Istina, postoji izbor preglednika koji troše puno manje RAM, ali onda se postavlja i pitanje koliko su ti neki, manje poznati preglednici dobri za korištenje i koliko ih se isplati imati.
Dolaskom Mozilla-inog Firefox Quantuma i njegove uštede radne memorije i resursa općenito oni preglednici koji neumoljivo crpe RAM naših računala još su više dospjeli na loš glas.
I ja sam osobno znao biti neugodno iznenađen kada bih pokrenuo Google Chrome i kada bih vidio količinu radne memorije koju taj internet preglednik koristi, čak i ako je samo jedna kartica otvorena. Ipak, čini se da nije bilo razloga da budem neugodno iznenađen, pogotovo nakon što sam saznao neke nove stvari u vezi preraspodjele radne memorije prilikom pregledavanja interneta i njihove upotrebe za različite stvari unutar jednog internetskog preglednika.
Ispostavlja se kako ”prevelika” upotreba radne memorije kod internetskih preglednika (naš dragi Google Chrome) ipak nije tako loša stvar. Baš naprotiv, što se više RAM koristi od strane internetskog preglednika – tim bolje. O čemu se točnije radi, te zbog čega je dobra stvar kada internet preglednici koriste što više RAM – pročitajmo u nastavku.
Koji koristi više radne memorije – Googleov Chrome ili Mozilla-in Firefox?
Istina jest da neki internetski preglednici prilikom svoga rada, otvaranja internetskog sadržaja i prezentiranja svega onoga što mi kao korisnici čitamo/gledamo/slušamo na internetu, troše više RAM računala od nekih drugih preglednika. U ovome svakako najviše prednjače dva preglednika: Googleov Chrome i Mozilla-in Firefox (barem prije nego što se na sceni pojavio Quantum).
Na primjer, na mom računalu je trenutno pokrenut Google Chrome sa otvorene tri kartice (od kojih je jedna Gmail u pojednostavljenom obliku, dok su druge dvije kartice internetske stranice bez ikakvih flash animacija i reklama). Google Chrome zbog tri kartice troši 1 GB RAM (naravno tu je i nekoliko ekstenzija, kao što je Grammar Check). 1 GB radne memorije na tri nezahtijevne internetske stranice je puno, to je istina. No, taj 1 GB nije bez razloga.
Moderniji internetski preglednici čine to da je cjelokupno iskustvo pregledavanja internetskog sadržaja brže, sigurnije i sve u svemu pouzdanije. I Google Chrome i Mozilla Firefox su višeprocesni internetski preglednici. To znači da svaki od tih internetskih preglednika, nakon što otvorimo neku stranicu na njima, dijeli različite dijelove preglednika na ono što će svaki od tih dijelova obavljati.
To je svakako dobra stvar, jer ako se recimo dogodi da se neka kartica sruši ili ako neka ekstenzija ne bude radila kako treba (ili plug-in), preglednik će moći raditi normalno i neće se trebati srušiti i ponovno pokrenuti ne bi li se stvari vratile u normalu. Nadalje, Googleov Chrome u sebi ima još jednu zgodnu mogućnost koja se zove ”prerenderiranje.” Zahvaljujući ovoj mogućnosti internetske stranice se otvaraju brže i rade bolje, ali uz veću potrošnju radne memorije na računalu.
Ekstenzije koje su instalirane na svaki internet preglednik (nešto u čemu Google Chrome isto tako prednjači) još dodatno troše RAM iz razloga što pregledniku daju neke dodatne mogućnosti. Ovo je isto logično. Ako želimo koristiti neke pogodnosti i mogućnosti koje nam mogu omogućiti ekstenzije unutar internetskog preglednika, za to trebamo biti spremni žrtvovati dodatnu količinu radne memorije. Više mogućnosti jednako je veća potrošnja radne memorije. Tako računala (i sve ono što instaliramo na njih) funkcioniraju oduvijek.
Još jedan vrlo važan razlog zbog kojeg internet preglednici koriste više RAM nego ikada jest taj što je internetski sadržaj složen. Sjećate li se godina kada su se internetske stranice uglavnom sastojale od stranica u HTML formatu sa više ili manje kvalitetno izrađenom pozadinom i tu i tamo ponekim GIF-om?
Danas je situacija potpuno drugačija. Došla su nova vremena. Internetske stranice su složenije nego ikada prije. Ne samo da internet preglednike koristimo za pregledavanje interneta već ih koristimo i za aktivnosti kao što su čitanje elektroničke pošte, gledanje videa, editiranje različitih dokumenata u različitim formatima, igranje igara (igre ”u Flashu” su posebno zahtjevne i troše puno radne memorije).
Sve ove mogućnosti plus mogućnosti koje nam omogućuju ekstenzije i različiti plug-ini uzima danak u pogledu iskoristivosti radne memorije svakog računala. Pokušajte danas pregledavati internet s računalom koje ima 1 GB RAM. Vidjeti ćete koliko je to teško, ako ne i nemoguće, a prije desetak godina je bilo sasvim normalno.
Na kraju krajeva – neiskorištena radna memorija je i beskorisna radna memorija
Velik broj korisnika smatra da će prevelika potrošnja radne memorije usporiti rad računala, pogotovo ako je ta iskoristivost zbog rada internet preglednika. To nije baš uvijek točno. Istina jest da radna memorija postoji kako bi računalo radilo brže i kako bi brže pohranjivalo podatke u privremenu memoriju i na taj način omogućivalo ostalim komponentama i programima brži i jednostavniji pristup tim podacima.
Računalo koristi radnu memoriju i kao cache ne bi li ondje pohranjivalo sve one stvari koje će možda vlo brzo zatrebati. Ako to prevedemo u slučaj pregledavanja internetskih stranica to bi se moglo odnositi na internetske stranice i ostale slične stvari koji se koriste od strane ekstenzija. To znači da ako biste se ponovno vratili na istu stranicu ili ako biste koristili istu ekstenziju, oni bi se učitali puno brže i koristili bi se za puno manje vremena.
Ako bi recimo taj dio radne memorije ostavilo neiskorištenim, u tom slučaju bi se stvari otvarale sporije i sve bi radilo sporije. Google Chrome (i ovo je njegova najveća vrlina) je osmišljen na način kako bi koristio veću količinu radne memorije, ne bi li iskustvo pregledavanja internetskog sadržaja bilo što je više moguće brže i fluidnije.
Ipak, ako se dogodi da je radna memorija računala stalno puna i ako se u njoj događa to da se sadržaj koji je pohranjen u radnu memoriju stalno zamjenjuje sa sadržajem koji je pohranjen na disk, onda je to loše. Te stalne i česte zamjene mogu značajno usporiti rad cijelog računala i to je ono što nama svima u stvari ne odgovara.
Ili nadogradnja računala ili žrtvovanje nekih stvari
Internetski sadržaj je složen i radi se o kompleksnim stvarima za čiju pravilnu obradu je potrebno računalo sa ”dovoljno” radne memorije i internet preglednik koji će to na adekvatan način znati prikazati na zaslonu. Istina je i to da su Google Chrome, Mozilla Firefox (bez obzira na Quantum), Opera i ostali preglednici daleko od idealnog, ali isto tako činjenica jest kako velik broj njih rade poprilično dobar posao u obrađivanju internetskog sadržaja.
Stvar je i u tome imaju li naša računala ”dovoljno” RAM. Koliko bi to ”dovoljno” bilo, ovisi, s time da je već i danas 8 GB RAM već minimum koji je potrebno zadovoljiti ako želimo da naše iskustvo pregledavanja bude zadovoljeno na najbolji mogući način. U suprotnom trebati ćemo biti spremni na ustupke i žrtvu.
Otvaranje manje prozora odjednom (pogotovo ako je internetski sadržaj na jednoj stranici zahtjevniji) i općenito ne-obavljanje više aktivnosti odjednom za vrijeme pregledavanja internetskog sadržaja (jer će u suprotnom računalo raditi sporo) su neki od oblika kompromisa.
Piše: S.M.
